Gladovanje i zdravlje: Šta se dešava sa telom kada prestanemo da jedemo?

U poslednje vreme sve češće se govori o potencijalnim benefitima gladovanja za ljudsko zdravlje. Dok neki zagovaraju kratkotrajno odricanje od hrane kao metod detoxikacije i regeneracije organizma, drugi upozoravaju na potencijalne rizike. U ovom članku ćemo detaljno razmotriti šta nauka i iskustva govore o uticaju gladovanja na organizam.

Kako organizam reaguje na gladovanje?

Organizam se hrani namirnicama koje unosimo redovnom ishranom. Međutim, ako ne unosimo ništa za jelo u roku od tri dana, organizam će prvo sagoreti sve dostupne izvore energije, uključujući i najmanje ostatke unetih namirnica. Nakon ovog perioda počinje da se dešava nešto fenomenalno - organizam prelazi na drugi način funkcionisanja i počinje da troši svoja tkiva kao izvor energije.

Interesantno je da organizam ovo radi na izuzetno organizovan način. Prvo sagoreva i vari sve što je "loše" - bolesne ćelije, tumore, odumrle ćelije i druge oštećene strukture. Ovo se može smatrati prirodnim mehanizmom čišćenja i podmlađivanja bez upotrebe lekova, uz samo malo volje i odricanja.

Šta istraživanja govore o efektima gladovanja?

Tokom gladovanja, svi vitalni organi kao što su mozak, srce i žlezde sa unutrašnjim lučenjem su u potpunosti zaštićeni i pošteđeni od bilo kakvih štetnih posledica. Štaviše, što može izgledati neverovatno, u organizmu se podstiče izgradnja novih ćelija.

Razlog ovome leži u proteinima koji se neprestano razgrađuju i nadograđuju. Aminokiseline, gradivne jedinice proteina koje se oslobađaju iz razgrađenih ćelija, ponovo se koriste za nadogradnju novih, zdravih ćelija. Ovaj proces je dokumentovan u brojnim naučnim istraživanjima.

Različiti stavovi o gladovanju

Postoje različita mišljenja o korisnosti gladovanja. Neki smatraju da u razumnoj meri gladovanje može biti korisno, dok drugi ističu da je gladovanje stres za organizam, posebno za endokrini sistem koji mora da se prilagodi novim uslovima.

Kritičari gladovanja ističu da ovo može biti posebno problematično ako se praktikuje dok je organizam još u razvoju, odnosno do 16-17 godine života. Takođe, postoje zabrinutosti u vezi sa pritajenim bolestima i parazitima koji bi se mogli aktivirati tokom perioda gladovanja.

Potencijalne prednosti gladovanja

Iako je tema kontroverzna, postoji nekoliko potencijalnih benefita koje ljudi primećuju tokom i nakon gladovanja:

• Poboljšanje stanja kod gnojnih procesa (na zubima, grlu, želucu)
• Osećaj lakšeg kretanja i boljeg tonusa mišića
• Poboljšanje psihičkog stanja i povećana nervna aktivnost
• Pad nivoa šećera u krvi, što može biti korisno za gojazne osobe
• Efikasnije izbacivanje štetnih supstanci iz organizma

Metodi gladovanja

Postoji više pristupa gladovanju koji se razlikuju u intenzitetu i trajanju:

1. Intermittent fasting (periodično postenje) - Najpopularniji metod gde se između obroka ostavlja pauza od 14-16 sati, a neki idu i do 20 sati. Primer bi bio da se jede samo u periodu od 4 sata dnevno.
2. 24-časovno gladovanje - Potpuno odricanje od hrane u toku jednog dana, uz unos samo tečnosti.
3. Višednevno gladovanje - Odricanje od hrane u toku 2-3 dana, što zahteva ozbiljniju pripremu.

Šećerno gladovanje

Jedna varijanta koja se često pominje je tzv. "šećerno gladovanje", odnosno eliminisanje šećera i ugljenih hidrata iz ishrane. Ovo može trajati mesec-dva i prema iskustvima pojedinaca, može dovesti do osećaja preporađanja.

Važno je napomenuti da svaki ugljeni hidrat na kraju metabolizma pretvara se u prost šećer. Problem je brzina tog metabolizma - što je glikemijski indeks viši, to se šećer brže oslobađa u krv. Ovo može dovesti do naglih skokova šećera u krvi i kasnijih padova, što opterećuje organizam.

Religijski post vs. gladovanje

U religijskim tradicijama post je česta pojava, ali se razlikuje od potpunog gladovanja. Na primer, u pravoslavnoj tradiciji post podrazumeva izbegavanje određenih vrsta hrane (uglavnom životinjskog porekla), ali ne i potpuno odricanje od hrane.

Međutim, neki kritikuju modernu interpretaciju posta, gde se "posna hrana" često sastoji od velikih količina testenina, orašastih plodova i šećera, što može biti štetno za zdravlje. Biblijski post, s druge strane, često podrazumeva upravo gladovanje u smislu potpunog odricanja od hrane u određenim periodima.

Potencijalni rizici gladovanja

Iako neki doživljavaju benefite, gladovanje može nositi i određene rizike:

• Stres za organizam, posebno endokrini sistem
• Mogućnost aktiviranja pritajenih bolesti ili parazita
• Gubitak mišićne mase ako se ne kombinira sa odgovarajućim treningom
• Pad krvnog pritiska, vrtoglavica i slabost kod nekih ljudi
• Mogući pad imuniteta pri dužem gladovanju

Lična iskustva

Mnogi koji su probali gladovanje dele pozitivna iskustva. Neki navode da su nakon samo dva dana gladovanja primetili nestanak visokog krvnog pritiska, veću pokretljivost i više energije. Drugi ističu poboljšano psihičko stanje i osećaj discipline.

Međutim, postoje i oni kojima gladovanje ne odgovara - neki osećaju jaku nervozu, vrtoglavicu ili glavobolju već nakon jednog dana bez hrane. Ovo ukazuje na to da reakcija organizma na gladovanje može biti individualna.

Kontroverze oko gladovanja i raka

Jedna od najzanimljivijih tvrdnji je da gladovanje može pomoći u borbi protiv raka. Teorija je da ćelije raka, lišene hrane, počinju da se same razgrađuju. Dok neki navode lična svedočenja o uspehu ove metode, naučna zajednica je podvođena u pogledu njene efikasnosti.

Zlatna sredina: umerenost i redovnost

Mnogi stručnjaci se slažu da je ključ u umerenosti i redovnosti. Pet-šest manjih obroka dnevno raznovrsne hrane uz redovnu fizičku aktivnost predstavlja model koji većini ljudi odgovara. Međutim, pitanje šta tačno predstavlja "mali obrok" ostaje otvoreno - za neke je to jedna jabuka i nekoliko badema, dok drugi smatraju da odraslima uopšte nije potrebno više od jednog do dva obroka dnevno.

Zaključak

Tema gladovanja i njegovog uticaja na zdravlje ostaje kontroverzna. Dok neki vide u njemu moćan alat za detoxikaciju i regeneraciju organizma, drugi upozoravaju na potencijalne rizike i stres kojem se organizam izlaže.

Ono što je jasno je da prejedanje i nezdrava ishrana svakako škode zdravlju. Bilo da se odlučite za gladovanje ili ne, svesnost o kvalitetu i količini unesene hrane je ključna za dugoročno očuvanje zdravlja. Kao i u mnogim drugim aspektima života, i ovde se čini da je umerenost najbolji put.

Pre nego što pokušate bilo kakav oblik gladovanja, savetuje se konsultacija sa lekarom, posebno ako imate bilo kakve zdravstvene probleme ili uzimate lekove. Svaki organizam je jedinstven i ono što jednom odgovara, drugome može naštetiti.